Kako sam počela da koristim maramu za dojenje
Prvi kontakt sa maramom za dojenje
Pri kraju prve trudnoće, drugarica koja živi u Americi mi je pozajmila maramu za dojenje. Nisam baš razumela zašto je toliko korisna kao što mi je ispričala. Marama za dojenje koja se prebaci preko bebe dok je dojiš nije mi tada delovala kao važna stvar. Samo sam se zahvalila i sklonila je sa strane.
Dolazak bebe
Sam porođaj je došao četiri nedelje ranije od predviđenog termina. Moj prvi kontakt sa dojenjem je bio haotičan. Mešala su mi se razna osećanja prilikom neuspešnih pokušaja da postavim glavu bebe onako kako su mi u porodilištu pričali da treba. Razni saveti o dojenju dobijeni sa svih strana nisu mi mnogo pomagali, samo mi je bila još veća zbrka u glavi. Beba je tek poslednji dan pred otpust uspela da krene da sisa. Bila sam srećna što sam barem na kraju boravka u bolnici shvatila kako dojenje izgleda i sa olakšanjem krenula kući. Na maramu nisam ni pomislila.
Kod kuće smo vremenom polako uspostavile ritam i dojenje su ustalilo. Izašle smo par puta u šetnju sa tatom. Uglavnom smo bile u dvorištu kuće, ali smo se uvek vraćale unutra na vreme za podoj. Posle tri-četiri meseca počela sam da razmišljam o nekom dužem boravku van kuće. Mislim na malo dužu šetnju, da se vidim sa drugaricom, ili da obavim neku kupovinu. Takođe nam se bližio i put avionom i petodnevni boravak u inostranstvu.
Pitanje koje mi je tada palo na pamet je kako ću da se organizujem oko dojenja? Nisam se osećala baš prijatno pri pomisli da dojim na javnom mestu. Kako da završim sve što sam htela za kratko vreme između dva dojenja i da sve vratim kući za sledeći podoj? Dok se obe spremimo, spakujemo, obučemo, smestimo u kola, već nam je prošao dobar deo vremena do sledećeg podoja.
Tada sam se setila marame za dojenje.
Prednosti marame za dojenje
U početku sam zaboravljala da je uopšte i imam u torbi. Kako počne da se približava vreme podoja, ja se unervozim. Razmišljam da neću stići na vreme da se vratim kući. Da će se beba toliko rasplakati da će mi posle biti teško da je smirim kada sam već i sama nervozna. Par ovakvih situacija me je naučilo da maramu za dojenje, koju već imam kod sebe, i koristim. Prebacim je preko vrata, pokrijem bebu i podojim je. Shvatila sam da nema potrebe da se tim stvarima više opterećujem. Nije mi bilo neprijatno da podojim bebu na bilo kom mestu jer nas je marama štitila od pogleda. Barem je meni davala taj osećaj sigurnosti. Bebi je bilo komforno u mom naručju jer je marama samo prebačena preko nas i nigde nas ne steže. Istovremeno možemo da vidimo jedna drugu.
Vremenom sam naučila da marama pomaže i bebi da se fokusira na sisanje pored toga što meni pruža privatnost pri dojenju. Ako beba čuje neki zvuk koji joj privuče pažnju, odmakne glavu, ali pošto ništa ne može da vidi osim mene, izgubi interesovanje i nastavi da sisa. Marama za dojenje mi je postala obavezna u bebinoj torbi uz ostale stvari. Sa drugim detetom sam je koristila od samog početka. Kod pedijatra, u parku, prilikom kupovine, u šetnji, na putu. Za nas više nije postojalo pitanje gde ću da je podojim. Sa maramom za dojenje sam se osećala slobodno da mogu da dojim bilo gde.
Mama Nevena